Уважени гости, драге страначке колеге, даме и господо,

Након дугих година политичке борбе и рада, које су за нама, окупили смо се данас око своје партије ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ коју свечано поздрављамо као један резултат сопствених напора, нескромно свесни да постављамо нову меру наше дораслости изазовима овог времена. Пробијајући се кроз идеолошке маглуштине, потребне и непотребне конфликте, савлађујући очекиване и непрозирне, мрачне отпоре, с много више труда и енергије него што би требало да је довољно, ми тек данас можемо јасно и разговетно да дефинишемо сопствени политички идеал. Ми данас умемо да кажемо да је наше политичко стремљење изградња јаке и екстензивне средње класе која је расположена и способна да троши .

Рад на достизању овог идеала подразумева реализацију три крупна политичка циља. То су: децентрализација са јаком локалном самоуправом и административно уређеном регионалном организацијом територије, привредни препород предвођен приватном иницијативом у партнерству са јавним сектором и убрзане евроатланске интеграције .

Зашто је, међутим, и данас ове очигледности потребно објашњавати? Зашто је Србија једина европска држава која је имала грађанску револуцију а која се ни за 200 година до данас није ратосиљала сиромаштва? Тачно, превише је овде било војне историје. Тачно је да су велике силе на Балкану склоније биле да виде барутану него античку колевку европске цивилизације. Баш зато смо ми први дужни да схватимо како је овде танка цивилизацијска покорица. Када је већ тле тако трусно, ниједном новом здању темељи не смеју бити постављени плитко. Успех политичких реформи у Србији суштински зависи од једне дубље реформе. Србији је као ваздух потребно осавремењивање. Србији је потребна реформа мнења и морала.

То ми називамо убрзаним интеграцијама. Сиромаштво није племенита врлина, то је друштвена болест која мора да се лечи, тим пре што су шири слојеви њоме захваћени. Али како лечити од сиромаштва заједницу у којој је управо сиромаштво услов моралног кредибилитета? Нема богатог друштва без богатих појединаца. Због разлика у способностима, храбрости и срећи, па и због разлика у небеском миразу са којим људи долазе на овај свет, имовинска једнакост је могућа само у друштву заснованом на терору и свеопштем сиромаштву. Али са друге стране ни друштвена вредност индивидуалног богатства, па онда ни имовинска сигурност, не може да постоји у заједници која није строго одвојила стицање од отимачине. Отуда не може ни бити истинског права на имовину у заједници која не признаје неповредивост достојанства индивидуалне личности, достојанства које има ама баш сваки човек, на основу тога и само на основу тога што је човек. И вера и класа и нација су колективитети од којих је старији сваки појединац који њима припада. Универзална људска права и слободе, принцип достојанства сваког људског бића, јесте основа интегративних процеса. Ми зато кажемо да прикључење Србије Европској Унији не може бити последица дипломатске вештине у међународним односима. То није ни хируршка интервенција коју има да обави доктор из Брисела. Питање интеграција је питање нашег сопственог осавремењивања и сазревања на платформи заједничких вредности.

Шумадија је балканска регија у којој је рођена модерна српска нација. Овде су дигнута оба устанка српске грађанске револуције. Одавде су обе династије модерне српске државе. Овде је у Крагујевцу Србија први пут видела и чула клавир, подигла први Лицеј, донела први Устав, подигла прво здање националног парламента и у њему ратификовала своје и данас важеће међународно признање. Овде је засветлела прва сијалица у Србији и овде се први пут српска имагинативност организовала до нивоа индустријске производње. Овде је Српска нација одредила свој европски идентитет и Шумадија то памти и зна. Такође знамо да послови који су овде почињали украсили су концем дело и примали се у целој Србији. Зато Шумадија данас, себе свесна, свом српству поручује : на запад. То је једини правац еманципације од наше сопствене југо-источне забачености, и повратак себи.

Акобогда, ШУМАДИЈА УСРЕД СВЕТА!